Da to je to, kada uvece legnes i opustis se uz laganu muziku, mirsljave svece, prelisavajuci danasnji dan. Kazu da je danasnji dan najdepresivniji dan ili kako vec tuzni ponedeljak. Zapravo, kada razmislim nista mi nije danas bilo tuzno, ni kisa koja je padala nije mogla da promeni to misljenje. Inace moje jutro nije pocelo uz kaficu u miru, vec sam sebi dala malo oduska i spavala duze, zatim polako se spremala za posao uz dorucak. Naravno, kao i svako jutro iako mi je stanica ni minut od kuce, jurila sam kao luda za autobusom. Sa osmehom otisla na posao, cak mi je i nekako brzo proslo radno vreme uz osmehe dragih koleginica koje su uvek spremne da se nasale sa situacijama iako su jako teske, uvek nadju nacin da budu vesele. Kada sam zavrsila posao detinjasto sam se glupirala sa drugaricom koja me je cekala posle posla, glupirale smo se kao sto znamo, smejale da su ljudi mislili da smo lude. I sada dok pisem ovo idalje sam radosna i vesela, jer znam da me nesto carobno i sutra ceka i nestrpljivo to ocekujem. Svaki dan ima nesto posebno po cemu cemo ga pamtiti i zato obratite paznju na dan, trenutak u kome ste sada mozda je to onaj pravi, a vi ga nesvesno izgubite. Laku noc.
Нема коментара:
Постави коментар