Uooouu pravila sam veceru i razmisljala o cemu bi mogla da pisem, pokusala sam da se setim sta me je toliko inpresioniralo ovih dana. Hmm bilo je raznih tema koje su mi padale na pamet, ali nijedna me nije privukla toliko koliko Beograd. Grad koji stranci ne vole da cuju,grad koji ima mnogo potencijala za napredak zbog toga ga ni ne vole. Pa evo zasto mi je ova tema jako zanimljiva jer sam provela i par meseci u inostranstvu uvidela njihov nacin zivota, jako je tesko u klopiti se medju ljude koji zele samo uspeh po cenu svega. Naravno mislim na starosedeoce, koji ne znaju za druzenje, nemaju osecaj za rodbinu. Nekako svi su programirani da zive kako im se kaze, to mene nikako ne privlaci. Ne zato sto nisam disciplinovana, nego zato sto ne volim kada mi neko namece svoje misljenje, ouuh naravno to niko ne voli kod mene sto sam svojeglava, tvrdoglava, ali ja to jako volim kod sebe. Zato i jako volim Beograd, kada sam se vratila divila sam mu se, primecivala ono sto nikad nisam, svaki put pomisao na to da sam ovde slobodna i da nema pravila koje bi morala uraditi mi je pricinjavao veliko zadovoljstvo sto jesam u ovom gradu. Pa cak se i ponosim time, jer je to jako veliki izazov za mene, jer uspeti u Srbiji nesto, to znaci da si uspeo u zivotu, bar u mojim vidicima. Beograd opisuje mene, izlasci, sloboda, zaljubljivanje, urbanost. Pogotovo zimi kada je novogodisnja euforija, ceo grad sija u mraku, savrsenih ukrasa, trg je prepun ljudi koji su srecni, euforicni. Nekada zateknem sebe da sam toliko srecna sto sam ovde i ne mogu da skinem osmeh sa lica diveci se Beogradu. Cak volim i da fotografisem. Kad god mi nesto nije po volji budem srecna jer sam ovde gde jesam, i divno mi je. Mozda i nije najomiljenije turisticko mesto, ali je odlican provod. Obelezen
i srednjoskolski dani, to su dani koji ce se pamtiti uvek, to slatko iskradanje iz skole da bi otisli na sam trg i zezali se i samo malo novca, nije nam bio toliko vazan da bi bili srecni, to su bili divni dani, glupiranja nasa, poznanstva nova, secam se da smo uzivali i kada smo samo sedeli na ,,nasoj klupici,, i zezali ljude, momke koji su prolazili, izpustali zivotinjske zvuke i kikotali se dok nepadne mrak, i bezvoljno odemo kuci, ali sutradan bi nastavili nase sale, nase price, i dozivljaje. Cak smo i jednom resile da provedemo celu noc na kalemegdanu, okupili smo se nas puno haha pijuckale pice, pricale sa svima, smejali se , cak su nam se pridruzili i drugari moga kuma, to se ne zaboravlja. Secam se kada smo ja drug koga zovem torbica jer sam ga uvek nagovarala da mi nosi torbe, i drugarica isli do radnje, onako lude u jutarnjim casovima zvonile smo na interfone a torbica je trcao za nama da nam to zabranjuje,ali nama je to bilo jos vise zanimljivo. To je bilo tacno na nasu veliku maturu, dok su drugi isli na maturu, ja i moja drugarica bi bile kaznjene zbog prevelikih racuna fiksnog telefona,ahhh ti momci. Vazno da se lekcija naucila. Sve u svemu obozavam ovo mesto. Postvila sam i moje fotografije divnog Beograda.
